Cijene hrane neopravdano rastu u Evropskoj uniji i posebno na Balkanu, uprkos talasu bojkota supermarketa, pa je tako bugarsko ministarstvo poljoprivrede odlučilo da osnuje lanac prodavnica na malo “Trgovine za narod”, koje će imati maksimalnu maržu od 10 odsto i prodavati mahom bugarske proizvode. Bugarska vlada je obezbijedila oko pet miliona eura početnog kapitala za oko 1.500 “Trgovina za narod” koje će mahom biti otvorene u najsiromašnijim i poljoprivrednim oblastima.
Tamo, objasnio je bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov, inflacija najteže pogađa stanovništvo koje sve manje novca može da troši na hranu. Cilj je i da se prvenstveno domaća hrana i poljoprivredni proizvodi što direktnije, bez krupnih posrednika, dostavljaju potrošačima. Mediji u EU i na Balkanu su prenijeli ocjene udruženja potrošača i proizvođača da rast cijena hrane osjetno umanjuje plate i prihode građana, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u Bugarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj.
Opšti zaključak udruženja potrošača i proizvođača u EU je da cijene hrane rastu, poljoprivrednici dobijaju sve manje novca za svoje proizvode, a profit sve više ide u blagajne velikih prerađivača i lanaca samoposluga. I u samoj Evropskoj uniji, recimo građani Belgije – gdje su cijene hrane za posljednjih par godina jako porasle – u pograničnim područjima skoro sve potrepštine i hranu nabavljaju u Francuskoj i Njemačkoj. Na Balkanu svi dobro znaju da su mnogi proizvodi u susjednim zemljama jeftiniji, a hrana i mnogo šta su ne samo za građane Srbije, već i Slovenije i naročito Hrvatske po cijenama osjetno pristupačniji u Trstu i okolini, gdje su samoposluge svakodnevno pune slovenačkih i hrvatskih kupaca.
Francuska vlada je nedavno sazvala direktore nekoliko najkrupnijih mreža prodavnica hrane u Francuskoj i Njemačkoj i zahtijevala objašnjenje za ozbiljne nalaze da su se na tajnom sastanku u jednom gradu u Njemačkoj dogovorili o zakonom strogo zabranjenom kartelu cijena za prehrambene proizvode. Predstavnici njemačkih poljoprivrednika i neki poslanici u Evropskom parlamentu su upravo na portalu “Prodžekt-sindikejt” objavili podatak da samo četiri velika lanca prodavnica na malo u Njemačkoj kontrolišu 85 odsto tržišta hrane.
“Jako velika koncentracija je”, kako je predočeno, i na sektoru prerađivača poljoprivrednih proizvoda.
Njemačka Komisija za monopole je krajem prošle godine upozorila da “velika tržišna koncentracija ozbiljno pogađa i proizvođače i potrošače hrane”. I vlada Srbije je prošle jeseni saopštila da sprema ozbiljne kazne za nekoliko lanaca prodavnica hrane zbog ozbiljne sumnje da su se dogovorili o podizanju cijena hrane i održavanju neopravdano visokih marži.
Ali otad nema vijesti da li su nadležno ministarstvo i inspekcije nešto i preduzeli, iako su sami građani u nekoliko navrata bojkotovali velike lance samoposluga. Predstavnici poljoprivrednih udruženja u EU i poslanici Evropskog parlamenta su u saopštenju stavili do znanja da “ako Evropa želi da ubuduće hrani sama sebe, mora poljoprivredu učiniti ekonomski i ekološki održivom…i to ne subvencijama, već uspostavljanjem poštenih tržišnih uslova i čvrsto održivih standarda”.
Oni ukazuju da jedan od koraka treba da bude i ono što je preduzela njemačka vlada, a to je da se ugovori o nabavci i prodaji hrane prave trojno, neposredno između poljoprivrednika, prerađivača i lanaca prodaje, “da se tačno zna kakve su tržišno i za potrošače opravdane marže”.