Najnoviji izvještaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini upozorava kako se udaljavamo od vizne politike Evropske unije i time smo jedina zemlja koja je napravila korak unazad u odnosu na evropske preporuke. Finansijske posljedice su neminovne, a ako se upozorenja ne shvate ozbiljno, nakon 15 godina bh. građanima bi za zemlje Šengena mogle trebati vize.
Nakon što je Evropska unija 2010. ukinula vize za građane Bosne i Hercegovine, bh. vlasti su se obavezale da usklade svoje vizne liste s EU. Međutim, najnoviji izvještaji ukazuju na ozbiljne razlike: Bosna i Hercegovina i dalje dopušta bezvizni ulazak građanima država za koje Šengen zahtijeva vizu. Iz Evropske komisije dolaze konkretna upozorenja:
“U nadolazećoj godini Bosna i Hercegovina trebala bi se dodatno uskladiti s viznom politikom EU, posebno kada je riječ o zemljama izvan EU koje predstavljaju rizike za ilegalnu migraciju ili bezbjednost za EU, zatim razviti sistem za razmjenu podataka o putnicima (API) i uvesti bezbjednosne mjere za bolju pregled dolazaka bez viza”, navodi se u izvještaju Evropske komisije.
Bosna i Hercegovina ima liberalniji vizni režim prema nekim zemljama nego EU. Naprimjer, BiH je dopustila turistički ulazak bez vize građanima Rusije, Kine, Turske, Azerbajdžana, Kuvajta i Katara (te sezonski Saudijske Arabije) – što EU jasno vidi kao prostor za neregularne migracije prema Uniji. I sam šef bh. diplomatije Elmedin Konaković priznaje da su pritisci EU veliki.
“Osim te tri zemlje imamo tu i Azerbejdžan, Katar i Kuvajt i veliki su pritisci ali tu očekujemo dvosmjernu ulicu, da se međusobno razumijevamo i onda ćemo lako rješavati pitanja viza. Lakše ove prve tri, a mnogo teže ove druge tri zemlje. Rusija, Turska i Kina teško mogu doći u vizni režim zbog geopolitičkih odnosa”, rekao je ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković.
Upravo Turska je jedna od onih na koje Evropska komisija posebno upozorava, tvrde analitičari. Osim toga, podaci pokazuju da je Bosna i Hercegovina jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je povećala nivo neusklađenosti sa viznom politikom EU. Zbog toga bi mogle uslijediti sankcije.
“Vjerovatno finansijske… zašto to nismo uradili jer smo na kraju svake godine (2025. 2026. i 2027.) u okviru Plana rasta se obavezali po jednu zemlju da ćemo staviti na listu sa kojom Evropska unija ima sistem viznog režima. Posebno je to izraženo za zemlje koje su imigrantski i sigurnosni rizik za EU”, napominje Denis Hadžović iz Centra za sigurnosne studije.
“Državljani zemalja sa kojim Bosna i Hercegovina ima bezvizni režim, a sa kojim EU nema u proteklim godinama su u sve većem broju koristile taj bezvizni režim kako bi došle u BiH a onda ilegalno prešli u EU. U samom izvještaju posebno se navodi Turska čijih državljana je skoro 5000 u 2024. godini registrovano u smislu nelegalnih prelazaka”, navodi analitičar Inicijative za evrospku stabilnost Adi Ćerimagić.
Ako Bosna i Hercegovina ne uskladi viznu politiku s Evropskom unijom, EU bi mogla poduzeti oštre mjere. Kazna za neusklađenost mogla bi podrazumijevati gubitak dijela EU sredstava, oko 23 miliona eura iz Plana rasta za uvođenje viza za tri države, ili čak doći do suspenzije bezviznog režima u Šengenu.
“Bezvizni režim je u direktnom interesu, ne samo građanima zbog posjeta i kretanja, već i za privredu, posebno za prijevoznike. Vidjeli smo na njihovom primjeru koliko je taj bezvizni režim značajan za različite aspekte privrede”, ističe Ćerimagić.
Strožije sankcije neće uskoro, ali vrijedi upozoriti da se kroz Reformsku agendu, odobrenu u okviru Plana rasta, od Bosne i Hercegovine očekuje i bh. vlasti su se obavezale, da do decembra 2027. godine uvedu vizni režim za tri zemlje. Upozorenja su jasna i ozbiljna, valjda ih bh. vlasti tako shvate.