Nova sezona, problemi stari. Za svega nekoliko dana počinje žetva hljebnog žita, ratari očekuju plodnu godinu, ali brine ih cijena. Po svemu sudeći, ona će i ove godine biti niska i neprihvatljiva za proizvođače, koji upozoravaju da će pšenicu prosipati, ali neće pristati na ucjene niti dati pšenicu po mizernoj cijeni.
Visoke temperature ubrzale su dozrijevanje te će žetva ove godine početi znatno ranije. Ipak, o cijeni hljebnog žita za sada se u javnosti samo kalkuliše. Ratari tvrde da im je već poznato da će cijena biti 25 feninga po kilogramu, odnosno 25 maraka po toni, što je, s obzirom na sva ulaganja, neprihvatljivo. Odlučni su – ove godine, ako cijena bude niska, pšenicu neće prodavati.
– Cijena bi trebala najniža da bude 50 KM za 100 kg pšenice. Ako ne bude toliko, ja prvi odustajem od sijanja najesen – poručuje Rado Zakić.
– Od prošle godine pšenica je 30 feninga po kilogramu i to nema potražnje nikakve. Ja, eto, svoju proturim kroz goveda koja prehranjujem, meljem je, ali ne dam pošto-zašto – poručuje Mujo Musić.
Najveći problem su skladišni kapaciteti koje ratari nemaju. Prinuđeni su pšenicu predavati u mlinove i čekati kada će joj mlinari odrediti cijenu.
– Problem u Bijeljini je što četiri mlinara sjednu i dogovore se. Njih četverica ukupno imaju osam razreda škole, ali donose odluke kakve donose. Njih su izgradile naše institucije, dali im besplatno zemljište, odnosno po 7 KM, dali im koncesije, dali im sve i oni odlučuju sada – tvrdi Rade Jovičević.
Iz mlinsko-pekarske industrije za sada bez odgovora. Kratko su nam samo rekli da čekaju da region formira cijenu, prema kojoj će se i oni uskladiti. Nisku otkupnu cijenu pravdali su slabim kvalitetom domaće pšenice.
– Čista je laž da pšenica nije kvalitetna i ako je malo lošijeg kvaliteta, samo izmeljavanje je lošije, a pšenici ne fali ništa, ali na cijenu brašna koju oni prodaju i cijenu hljeba koju oni prodaju, da je duplo lošija, oni opet zarađuju minimalno 200 posto – dodaje Jovičević.
– Ja se sjećam kad je pšenica bila 70 maraka, hljeb je tad poskupio na marku i nikad se više nije vratio, a pšenica se vraćala i na 25 KM – napominje Ilija Zarić.
– Sad je vekna hljeba došla na dvije marke i čak 2,20 na cijenu pšenice od 26 KM, zamislite koja je to zarada. Oni su sada našli nama proizvođačima da uvedu porez na dobit, zamislite koja je to bolest. A danas pekar donese tonu brašna i napravi 2.500 vekni, do podne proda i on nema porez na dobit, a mi seljaci imamo. To je apsurd da veći ne može – kaže još Jovičević, prenosi Federalna.
Ratari su zatražili hitnu reakciju nadležnih – dogovor o formiranju otkupne cijene žita i smanjenje cijene hljeba. Ako ne dođe do konkretnog dogovora, organizovat će, kažu, proteste, a pšenicu će prosipati po ulici.