Godišnja inflacija u eurozoni u januaru je pala na 1,7 odsto, sa decembarskih dva odsto, čime je dostigla najniži nivo u posljednjih 16 mjeseci. Ovaj podatak je u skladu sa preliminarnom procjenom, a objavio ga je Eurostat, evropska statistička agencija. Pad inflacije pratio je i snažan rast eura, koji je krajem mjeseca premašio granicu od 1,2 dolara, što predstavlja njegovu najvišu vrijednost u više od četiri godine.
U podacima Eurostata precizira se:
“Rast cijena usluga u eurozoni usporio je sa decembarskih 3,4 odsto međugodišnje na 3,2 odsto, a cijene prerađene hrane, alkohola i duvana sa 2,1 odsto u decembru na dva odsto u januaru. Cijene energije zabilježile su dodatni pad od četiri odsto međugodišnje, bržim tempom u odnosu na 1,9 odsto u decembru. Nasuprot tome, inflacija za neprerađenu hranu porasla je na 4,2 odsto međugodišnje, a za industrijsku robu bez energije na 0,4 odsto. Godišnja stopa bazne inflacije u eurozoni pala je u januaru na 2,2 odsto, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine.”
Kretanja u najvećim ekonomijama
Među najvećim ekonomijama eurozone, inflacija mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) usporila je u Francuskoj sa 0,7 na 0,4 odsto, u Španiji sa tri na 2,4 odsto, te u Italiji sa 1,2 na jedan odsto. Istovremeno, u Njemačkoj je blago porasla sa dva na 2,1 odsto.
U izvještaju se navodi:
“Najviša stopa godišnje inflacije zabilježena je u Rumuniji – 8,5 odsto, Slovačkoj 4,3 odsto i Estoniji 3,8 odsto, a najniža u Francuskoj – 0,4 odsto, Danskoj 0,6 odsto, Finskoj i Italiji, po jedan odsto.”
BiH iznad evropskog prosjeka
Dok eurozona bilježi pad inflacije, podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine pokazuju da je godišnja inflacija u decembru prošle godine u Bosni i Hercegovini iznosila 4,1 odsto.
S obzirom na snažnu ekonomsku povezanost BiH sa Evropskom unijom, nameće se pitanje zašto je inflacija u BiH znatno viša nego u eurozoni.
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, za “Nezavisne novine” je izjavio da je odgovor svima poznat:
“Taj odgovor je da BiH u posljednjih nekoliko godina provodi neku vrstu reforme tržišta rada gdje se maksimalno povećavaju minimalne zarade. Prvo je to uradila Republika Srpska, a onda i Federacija BiH. Imali smo situaciju da je prije tri godine minimalna zarada u Republici Srpskoj bila 540 KM, a sada je više od 1.000 KM, te su napravljeni razredi zarada. Federacija BiH je to još drastičnije uradila, imala je manju minimalnu zaradu i odjednom su odlučili da preteknu minimalnu zaradu u RS. Ovo je izvršilo pritisak na poslodavce da povećaju cijene svoje robe i usluga. To je jedini razlog koji se trenutno može uočiti između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Mi inače uvijek uvozimo njihovu inflaciju, a sada imamo vlastitu inflaciju unazad nekoliko godina. Znači, direktna posljedica veće inflacije je povećanje minimalnih zarada, posebno u Federaciji BiH”, naglasio je Đogo.