Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan je rekao da Ankara očekuje konkretne korake od Švedske u ispunjavanju njenih obaveza u borbi protiv terorizma, a sve u sklopu sporazuma koji odobrava prijem ove nordijske zemlje i njenog susjeda Finske u NATO savez. Kako prenosi Reuters, u zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj u utorak, 8. novembra nakon sastanka u Ankari, premijer Švedske, Ulf Kristerson je rekao da razumije tursku borbu protiv terorizma.
Takođe je obećao da će biti ispunjene bezbjednosne obaveze koje je Švedska preuzela na sebe da bi dobila podršku Turske za članstvo u NATO.
“Na našem sastanku, otvoreno smo podijelili naša očekivanja za konkretne korake koji se tiču provođenja detalja memoranduma”, naveo je Erdogan.
Kristerson je poručio da želi da uvjeri sve Turke, da će Švedska ispuniti sve svoje obaveze u obračunavanju sa terorističkom prijetnjom. Erdogan je takođe naveo da će krajem ovog mjeseca biti održan još jedan sastanak sa Kristersonom u Stokholmu. Novi premijer Švedske obećao je ranije tokom dana čvršći stav u borbi protiv kriminala i terorizma tokom posjete Turskoj.
“Mislim da će nova vlada imati još čvršći pristup (u odnosu na) NATO aplikaciju iz Švedske”, rekao je on tokom posjete turskom parlamentu.
“Jedan od glavnih prioriteta ove vlade je borba protiv kriminala, borba protiv organizovanog kriminala i protiv veze između organizovanog kriminala i terorizma”, naglasio je Kristerson.
Švedska i Finska su napustile svoju dugogodišnju politiku vojnog nesvrstavanja i podnele zahtev za članstvo u vojnom savezu nakon što su ruske snage pokrenule invaziju na Ukrajinu u februaru, plašeći se da bi predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da ih napadne. Međutim, Turska, koja je pristupila NATO-u 1952. godine, odugovlačila je sa odobravanjem njihovih nastojanja, optužujući Švedsku — i u manjoj meri Finsku — da ignorišu bezbednosne brige Ankare, podseća agencija Asošijejted pres (AP).
Erdoanova vlada vrši pritisak na dve zemlje da se obračunaju sa pojedincima koje smatra teroristima, uključujući pristalice zabranjene Radničke partije Kurdistana i ljude za koje se sumnja da su organizovali neuspeli državni udar u Turskoj 2016. Turska je takođe pozvala na ukidanje embarga na oružje koji je uveden nakon njenog upada u severnu Siriju 2019. godine. Švedska je prošlog meseca saopštila da će ukinuti embargo, što je korak za koji se smatra da ima za cilj da obezbedi odobrenje Ankare.
Uoči posjete, Kristerson je u ponedeljak na Fejsbuku napisao da će „u Švedskoj učiniti znatno više kroz novo zakonodavstvo koje pruža potpuno nove mogućnosti da se zaustavi učešće u terorističkim organizacijama“.
Švedska bi takođe podržala NATO-ov fond za borbu protiv terorizma kako bi poboljšala sposobnost alijanse da se bori protiv terorizma, napisao je Kristerson. Svih 30 zemalja članica NATO-a moraju zvanično ratifikovati pristupni protokol za Finsku i Švedsku da bi se pridružile alijansi. To tek treba da urade samo parlamenti Turske i Mađarske.
Prošle nedelje je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg otputovao u Tursku i pozvao tu zemlju da ostavi po strani svoje rezerve u vezi sa Finskom i Švedskom, insistirajući da su nordijski susedi učinili dovoljno da zadovolje zabrinutost Ankare. Turski zvaničnici su rekli da će se dve zemlje pridružiti Alijansi tek nakon što se ispune zahtevi Ankare, dogovoreni u zajedničkom memorandunu. Memorandum od 10 tačaka je predstavljen uoči samita NATO-a u junu nakon što je Turska nedeljama pretila da će staviti veto na zahteve Švedske i Finske, piše AP.
