Salkan Delić ima 23 godine i rođen je bez očiju, međutim to ga nije sputalo u njegovim željama. Čvrsto se drži onoga što želi uz bezrezervnu podršku porodice i prijatelja. Blagodat vida nije dobio, ali blagodati srca koje oštro i daleko vidi, jeste.
“Mene pitaju šta bi ti kad bi progledao? Kad bi dao Allah da ja vidim. Ja sam rekao da bih volio da ugledam svoju porodicu, džamiju, munaru i naravno harfove u Kur'anu”, rekao za N1 je Salkan Delić i dodao:
“Vidjeti očima i vidjeti srcem nije ni približno. Allah oduzima da bi dao. Meni je dao prije svega da vidim srcem, da spoznam stvari.”
“Da se opet rodim birao bih isti život”
Nikada nije propitivao i žalio se na to što je rođen bez očiju, već je to shvatio kao iskušenje sa kojim se bez zadrške bori kroz život.
“Kroz život mi je pomoglo što nikada nisam imao nikakve povlastice. Bio sam kao i svi ukućani, u komšiluku, bilo gdje da odem, niko me nije izdvajao kao da sam ja neki izuzetak. Kao takav dosta mi je bilo lakše kroz život”, rekao je za N1 Salkan i dodao:
“Ne želim da me niko sažaljeva, da me niko omalovažava, podcjenjuje. Svjestan sam šta mogu, znam koji su moji kvaliteti i znam do koje granice mogu, što se tiče mene.”
U društvu nije imao nikakvih problema, jer kaže on nije ni dozvolio da ga gledaju drugačije.
“Družiti se sa mnom možeš prihvatiti ili ostaviti. Nema treće opcije poput možda, vidjet ćemo. To ne postoji. Prihvati takav – kakav sam, možda te neću trebati ni jednom u mjesecu, a možda ću trebati deset puta, nikad ne znam. Prijateljstvo je kad ja imam njega, a i kad i on ima mene. Da mogu pomoći, da mogu biti tu. Ako se neko trudi 50%, ja se onda trudim 300% za tu osobu”, ističe Salkan.
Prvo biciklo i uništavanje strininog cvijeća
Salkan se u razgovoru za N1 prisjetio i bicikla, koje je kako kaže, dobio od amidže kao rođendanski poklon.
“Cijeli dan sam ja sa tim pomoćnim točkićima tamo vamo. Preko dvorišta, preko cvijeća strini, preko cvijeća mami, mene ne zanima samo da se ja vozam. Dođe amidža, kod njega je široko dvorište. Hajde da skinemo pomoćne točkiće. Da te naučimo da voziš, bez pomoćnih točkića. Ja sam isti dan naučio da se vozim bez pomoćnih točkića”, opisuje Salkan kroz smijeh.
Velika ljubav prema fudbalu
Za njega nema prepreka da uživa u životu, radi sve što i njegovi vršnjaci, a najviše uživa u igranju fudbala i vožnji bickla s najboljim prijateljem.
“Pusti da vidiš, ti kad vidiš da ja ne mogu, ti kaži izvini jarane, ti ne možeš. Sve dok ti vidiš da ja mogu, sve dok ja nešto mogu da radim. Nema potrebe da kažeš, ne možeš ili tako nešto. Mi smo imali neku loptu tamo u Sarajevu, gdje ona ide po zraku i čuje se da nešto zvoni u njoj. Mi igramo fudbal, ma ja sam gore glavni, glavom se golovi daju”, kaže Salkan i dodaje: “Sve se može kad se hoće, za sve se moraš izborit, potruditi. Da bi ostvario svoj cilj. Da se izgrađuješ koliko god je potrebno”.
Kako u fudbalu tako i u životu nikada nije odustao, jer je uvijek znao šta želi i čvrsto se držao želje dok je nije ostvario.