Ruska agresija na Ukrajinu traje već više od godinu dana, nesmanjenom žestinom. I dok su uveliko u toku pokušaji velikih sila, pre svega Kine i Francuske, da se konačno sedne za pregovarački sto, a prvenstveno prekinu oružani sukobi, vojni analitičari u Evropi i SAD-u zapravo očekuju veliku prolećnu ofanzivu – i to sa obe strane.
Kremlj je tokom godina „naučio lekciju“ iz sukoba u Avganistanu ’80-ih, te sukoba u Čečeniji ’90-ih, a to je da se rat jednako vodi i na frontovima i u medijima. Vladimir Putin, kao bivši obaveštajac KGB-a, sigurno dobro razume moć informacija, bile one u potpunosti lažne, delimično „modifikovane“ ili (retko) prava istina. Doba u kome više od pet milijardi ljudi širom sveta svakodnevno koristi neku od društvenih mreža, te internet portale i sajtove je takođe i doba novih „online ratova“.
‘Kreiranje’ online vijesti
Kremlj se još od ranih 2000-ih počeo baviti „kreiranjem“ online vesti. Mnogi se i danas sećaju video klipova na kojima Putin jaše konja, lovi tigrove u Sibiru, te planinari u snegu sa medvedima. Verovatno je najpoznatiji onaj snimak na kojem Putin upravlja malom letelicom, a oko njega leti jato ptica. Kasnije se ispostavilo da je snimak bio (delimično) montiran. Putin je motornim zmajem leteo na maloj visini, dok je sniman iz helikoptera. Jato ptica su bili zapravo trenirani golubovi, te nekoliko ždralova, koji su kao ugrožena vrsta rođeni u zoološkom vrtu u Kalinjingradu. Takođe, veoma je bio popularan i snimak na kojem se vidi Putin kako se „druži“ sa medvedima blizu reke Ob u zapadnom Sibiru.
Ovi klipovi su bili veoma popularni u prvim danima video servisa YouTube, te (tada veoma popularnog) servisa Daily Motion. My Space, u to vreme najveća društvena mreža u svetu, imala je čak i animirane sličice (GIF) Putina iz ovih video snimaka. Kada su Facebook i Twitter postale popularne mreže, pre nešto više od decenije, ovaj „ruski meme“ trend se prelio i na njih. Na kraju krajeva, Putin je do tada već bio tema i „učesnik“ brojnih američkih crtanih serija, karikatura i velike količine online sadržaja. Niko do tada nije pridavao mnogo pažnje ovom sadržaju, jer je Putin bio „partner Zapada“. Ali, ne zadugo.
Špijun iz ‘unutrašnjeg kruga’
Invazija na Krim 2014. godine i nelegalno sprovedeni referendum o pripajanju Rusiji su zatekli mnoge evropske medije, stručnjake i analitičare. Dotadašnji „partner Evrope i SAD-a“ Putin je preko noći ponovo postao „ruski lider“, sa druge strane ideološkog, političkog i ekonomskog globalnog poretka. Iako su mnogi tada smatrali da je Krim prvi i poslednji „Putinov izlet“ van granica Ruske Federacije, ispostaviće se da je zapravo to bio tek početak, te da Putin, ali i vrh Kremlja, za cilj imaju ne samo „obnovu SSSR-a“, već i nekadašnjeg Ruskog carstva. Ili je barem ruska propaganda želela da to tako izgleda, barem za njihove građane i domaću javnost.
Ovakvu ideologiju nedavno je potvrdio i Gleb Karakulov, najviše rangirani ruski oficir koji je napustio Rusiju od početka agresije na Ukrajinu. Karakulov je bio deo „unutrašnjeg kruga“ oko Vladimira Putina i kao oficir predsedničke bezbednosne službe FSO (slične Tajnoj službi u SAD-u), on je bio u gotovo svakodnevnom kontaktu sa ruskim liderom i njegovim saradnicima. Sredinom oktobra prošle godine, Karakulov je službeno boravio sa Putinom u poseti Kazahstanu. Kada je poseta završena, on je kolegama rekao da je „bolestan“, te da će „ostati u hotelu“. U hotelu su već čekale njegova supruga i ćerka, i istog dana su se ukrcali u avion koji je iz Kazahstana leteo za Tursku. Šefovi FSO-a, kao i FSB-a, tek su nakon tri dana shvatili da je Karakulov zapravo prebegao na Zapad. On je takođe bio i odgovoran za uspostavljanje sigurnosti komunikacija Putina i drugih najviših funkcionera Rusije, te je „silom prilika“ godinama bio upoznat sa pravom slikom u vrhu ruskog političkog aparata. Karakulov navodi da je „Putin opsednut sobom i svojim likom u narodu, ali i da je takođe izuzetno paranoičan“.
„Putin godinama živi u nekoj vrsti izolacije, a informacije dobija samo od svojih savetnika i šefova obaveštajnih službi“, navodi Karakulov.
Putinova paranoja ide dotle da ga za deceniju i po niko nije video da koristi mobilni telefon ili računar, sem onih u službenim kancelarijama Kremlja. Iako FSO ima „mobilnu kancelariju“ sa bezbednim pristupom internetu i komunikacijama, Putin je nikada nije koristio.
„On je potpuno odsečen od sveta i informacija. Kao da živi na drugoj planeti. Nema pojma šta se dešava i šta se piše na internetu“, dodaje Karakulov.
Nije nepoznato i da je Putin lično veliki protivnik društvenih mreža, kao i samog interneta.
„Ceo internet je nastao u kuhinji CIA-e i američkih službi“, izjavio je Putin 2014. godine, te dodao da „veliki deo interneta služi američkim službama, kao i kompanijama za špijunažu“.
Takođe, Putin je tokom godina uspeo i da kroz Dumu donese čitav niz zakona koji ograničavaju slobode na internetu, te daju ruskim federalnim službama (pre svega Roskomnadzoru) velika ovlašćenja u praćenju online komunikacija građana. Tako je 2019. obelodanjeno i postojanje „glavnog prekidača“ kojim bi se ruske mreže – praktično ceo deo interneta koji se koristi u Ruskoj Federaciji – odvojio od ostatka globalne mreže.
Najnoviji zakon, usvojen prošle godine, u praksi izjednačava svaki oblik online kritika ruskih vlasti ili objavljivanja „nepodobnih informacija“ sa stranom špijunažom. U nekim delovima je ovaj zakon čak i restriktivniji od sličnih propisa u Kini, koja se do 2022. godine uz Severnu Koreju i nekoliko afričkih zemalja smatrala za državu sa najviše ograničenja kada je pristup internetu u pitanju.
TikTok kao ‘glavno uporište’ desničara
Iako sam Putin ne voli internet, od početka ruske agresije postao je prava „internet zvezda“ na društvenoj mreži TikTok (koja je vlasništvo kineske kompanije Byte Dance), te na brojnim desničarskim forumima širom Evrope i SAD-u.
Američki Above Top Secret, najpoznatiji sajt na internetu za „teorije zavere“, proteklih godinu dana je prepun objava, slika i video snimaka i kojima se većinom opravdava agresija na Ukrajinu, te vlasti u Kijevu nazivaju „slugama Joe Bidena i njegovog sina Huntera“. Na Putina se u desno orijentisanim evropskim strankama gleda kao na zaštitnika desnice, a brojni političari, poput Marie Le Pen u Francuskoj, na društvenim mrežama često kritikuju odnos Evropske unije prema Rusiji i situaciji u Ukrajini.
Ipak, kineska društvena mreža TikTok je „glavno uporište“ propagande iz Kremlja već nekoliko godina, a naročito nakon početka invazije na Ukrajinu.
Na ovoj mreži postoji više od 200.000 različitih video klipova koji navodno prikazuju „nasilje ukrajinskih vojnika nad ruskim civilima u Ukrajini“. Neki od ovih snimaka su nastali na Krimu još 2015. godine i zapravo prikazuju ruske vojnike (malo je verovatno da prosečan TikTok korisnik na zapadu razlikuje Ruse i Ukrajince.
Drugi snimci su ili očigledno montirani, ili čak nisu ni nastali u Ukrajini, već na ratištima u Siriji i Libiji. Ipak, dovoljno je na ovakve snimke dodati neku od ruskih pesama, nekoliko rečenica na ruskom i pokoju sličicu ruske zastave i ogroman broj korisnika će biti lako ubeđen u „zle Ukrajince koji ubijaju uz pomoć Amerike“.
Ipak, nije samo TikTok „rasadnik ruske propagande“. Novi YouTube format kratkih video klipova nazvan „Shorts“ (koji je zapravo kopija TikTok video formata) je takođe prepun klipova u kojima se Putin veliča i opravdava, ali ovog puta to čine američke javne ličnosti. Poznati republikanski konzervativni voditelj Tucker Carlson je „najveća zvezda“ Shorts formata, a u pitanju su uglavnom delovi njegovih emisija na američkoj televiziji Fox News, u kojima on kritikuje američku politiku prema Ukrajini i slanje oružja Kijevu, te tvrdi da „Putin nije imao drugog izbora“. Takođe, veoma je popularan i kontroverzni autor i voditelj podcasta Joe Rogan, koji u nekim svojim emisijama navodi da bi bilo „dobro za SAD da ima političara kao što je Putin“, uz već stalne kritike demokrata i predsednika Josepha Bidena, te tvrdnje da je „rat u Ukrajini počeo milijarder George Soros i američka duboka država“.
(Al Jazeera)