Djed Petar, unuka Dunja i jedna kesa puna čepova. Na putu do škole, njih dvoje, svakoga dana, skupljaju čepove i na taj način pomažu Udruženju roditelja djece sa autizmom.
Sve je počelo kada je djed Petar, penzionisani profesor fizičke nastave, saznao od svoje koleginice za kampanju „Čep za osmijeh“.
„Došao sam ovdje u našu poštu da uplatim neke račune, vidim kutiju čep za osmijeh, vrati mi se ono što sam nekad radio i pomagao đacima, rekoh ja ću to sam skupljati. Ima od toga i više od godinu dana. Pošto radim u sportu, radim sa mnogo omladine i uspio sam na tim sportskim igralištima, utakmicama da sakupim dosta čepova. Ovdj je u Trebinju prošle godine u martu bilo organizovano Evropsko prvenstvo u odbojci, na kojem sam saupio i donio skoro 1000 čepova“, rekao je Petar Čolović.
Ovaj pomalo nesvakidašnji hobi, djed Petar je ispričao svojoj unuci Dunji. Kao šestogodišnjakinja, ozbiljno je shvatila i razumjela da skupljanjem čepova može da pomogne nekoj drugoj djeci.
„Vidjela sam u dedinom autu da ima puno čepova, pa sam ga pitala i rekao mi je to pomaže djeci i onda smo počeli zajedno da skupljamo. Mnogo je to lijepo, ja volim da pomažem drugima. Mi svakoga dana kad se vraćamo kući iz škole skupljamo mnogo čepova, skupimo i po tribinama kad mi je trening u školi sporta. Gdje god ima čep – odvrni. I moja mlađa sestra Zoja isto skuplja čepove, i kad je metalni kaže čep, stvarno se brine ali još ne zna šta je plastika“, rekla je Dunja Rikalo.
„Ja prije nego što nju odvedem u školu, radim u školi sporta, pa u sportskoj dvorani prikupim koji čepić. Onda odem po nju i dok idemo prema školi opet prikupimo, a i kad idem po nju da je vratim iz škole pokupimo. I sve tako malo po malo. Ona i ja smo animirali sve svoje u porodici da se čepovi ne bacaju, već da se čuvaju“, dodaje Petar.
Čep po čep, i tako su do sada zajedno prikupili 4175 čepova. Animirali su čitavu porodicu, drugare u školi, pa tako sada svi zajedno učestvuju u ovoj humanoj misiji.
„Nekako mi se uvijek sviđalo da pomažem drugima, skupljam nešto što će drugima pomoći, to je veoma važno. I nikome u kući ne damo da baci čep, niti slučajno. Govorim drugaricama, ubjeđujem ih da naprave dobro djelo, jer je dobro djelo dobro za nas, a i za sve ostale. Prelijepo je pomoći nekome“, kaže Dunja.
Da su rekorderi u skupljanju čepova, prepoznali su i u Pošti Trebinje. Rado su viđeni gosti, a zaposleni im se uvijek obraduju kada dođu da ostave vrijedno prikupljene čepove.
„Jedna lijepa djevojčica pokazala je da ima veliko srce, pa je puna empatije i zajedno sa svojim dedom skoro svake sedmice dođe u našu poštu, donese veliki broj čepova. Ona je sigurno rekorder u Srpskoj. Srećni smo kad je vidimo, srećni smo što je naš drugar“, rekla je Milica Banćur, kontrolor Pošte Trebinje.
„Niko nije više skupio od mene i mog dede, zato sam dobila dvije nagrade u Pošti“, kaže Dunja.
Pošte Srpske već dugi niz godina učestvuje u akciji „Čepom do osmijeha“ i na taj način podržavaju roditelje djece sa autizmom. U svakoj Pošti ima kutija u kojoj možete ostaviti čepove. Djed Petar i unuka Dunja ovoga puta ostavili su 325 čepova, a sada sigurnim korakom kreću u novu turu skupljanja. I kako bi to Dunja rekla „Niti jedan čep da ne promakne“.
(ATV)