Ljudima sa neizlječivim rakom imuni sistem je redizajniran tako da napada sopstvene tumore, kaže se u studiji američkih naučnika. Eksperimentalna studija uključivala je samo 16 pacijenata, ali su je nazvali „skokom unapred“ i moćnom demonstracijom šta mogu takve tehnologije. Svaka osoba je imala tretman razvijen samo za nju, kako bi se ciljale specifične slabe tačke u njihovim tumorima. Prerano je da se ocjeni potpuna efikasnost terapije, uz to ona je i skupa i dugo traje. Rad se bazirao na dio imunog sistema koji se naziva T-ćelijama koje patroliraju tjelom i pregledaju druge ćelije u potrazi za problemima.
Koriste proteine – koji se nazivaju receptorima – da efikasno nanjuše znake infekcije ili promenjene ćelije koje su postale kancerogene. T-ćelije nekad teško mogu da uoče rak. Dok se virus značajno razlikuje od ljudskog tjela, kanceri su suptilniji jer su iskvarena verzija naših sopstvenih ćelija. Ideja terapije je da se poveća nivo ovih T-ćelija koje uočavaju rak. Mora biti prilagođen svakom pacijentu jer je svaki tumor jedinstven.
Evo kako to funkcioniše:
Istraživači su pretražili krv pacijenta u potrazi za rjetkim T-ćelijama koje su već imale receptore koji bi mogli da pronađu njihov rak
Zatim su sakupili druge T-ćelije koje nisu mogle da pronađu rak i redizajnirali ih. Njihovi originalni receptori, koji mogu pronaći druge probleme ili infekcije, zamenjeni su onima iz T-ćelija koje traže rak. Konačno, ove modifikovane T-ćelije su zatim vraćene u pacijenta da bi pronašle tumor. Transformacija T-ćelija u formu koja može da lovi rak zahtjeva značajnu genetsku manipulaciju kako bi se uklonila genetska uputstva za izgradnju njihovih starih receptora i dala im uputstva za nove.
Ovo je bilo moguće izvesti zahvaljujući ogromnom napretku u tehonologiji za uređivanje gena Krispr, koja poput molekularnih makaza omogućava naučnicima da lako manipulišu DNK. Istraživači koji su razvili Krispr dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2020.
Ispitivanje je rađeno sa pacijentima koji boluju od raka debelog crijeva, dojke ili pluća, a nisu reagovali na druge vrste lječenja. Studija je dizajnirana da testira bezbjednost i izvodljivost tehnologije i pokazala je da modifikovane ćelije pronalaze put do tumora. Bolest je nastavila da se pogoršava kod 11 pacijenata, ali se stabilizovala kod ostalih pet. Međutim, biće potrebne veće studije da se utvrde tačne doze i koliko je ona zaista efikasna.
„Ovo je iskorak u razvoju personalizovanog lječenja raka“, rekao je doktor Entoni Ribas, jedan od istraživača sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
On je testirao pristup koji je razvila kompanija Pakt Farma. Rezultati su predstavljeni na sastanku Društva za imunoterapiju raka i istovremeno objavljeni u naučnom časopisu Priroda. Doktor Manel Huan, šef imunološke službe u Kliničkoj bolnici u Barseloni, rekao je da je to „izvanredan posao“ i „nesumnjivo jedan od najnaprednijih u ovoj oblasti“.
„To otvara vrata za korišćenje ovog personalizovanog [pristupa] kod mnogih vrsta raka i potencijalno kod mnogih drugih bolesti“, dodao je.
Profesor Vasim Kasim, koji je dao spasonosni imuni sistem posebno dizajniran u bolnici Grejt Ormond Strit, rekao je da je to „snažna rana demonstracija onoga što bi moglo biti moguće sa novijim tehnikama“.
Doktor Astero Klampaka, sa Instituta za istraživanje raka u Londonu, rekao je da je studija „važna“, ali je upozorio da su „vrijeme, radna snaga i troškovi ogromni“.
