Naučnici su pronašli nove dokaze da je na Marsu postojalo nekada jezero, što povećava šanse da je crvena planeta mogla da sadrži život. Nasin rover Curiosity pronašao je tragove o vodenoj prošlosti Marsa u obliku nabranih stijena koje ukazuju na postojanje jezera u regionu drevnog Marsa za koji su naučnici očekivali da će biti suvlji.
“Prije nekoliko milijardi godina, talasi na površini plitkog jezera uzburkali su sediment na dnu jezera. Vremenom se sediment formirao u stijene sa talasastim teksturama koje su najjasniji dokaz talasa i vode koje je Nasin rover Curiosity Mars ikada pronašao“, navodi se u saopštenju Nase.
Stoga je tim Kjurositija bio iznenađen kada je otkrio “najjasniji dokaz do sada“ o drevnim vodenim talasima koji su se formirali unutar jezera.
“Ovo je najbolji dokaz vode i talasa koje smo videli u cijeloj misiji. Popeli smo se kroz hiljade stopa jezerskih naslaga i nikada nismo videli ovakve dokaze – a sada smo ih našli na mjestu za koje smo očekivali da će biti suvo“, rekao je Ašvin Vasavada, naučnik projekta Kjuriositi u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji.
Od 2014. godine, rover se penje uz podnožje planine Šarp, planine visoke 5 kilometara koja je nekada bila isprepletena jezerima i potocima koji bi obezbijedili bogato okruženje za bilo koji život mikroba koji je mogao da postoji na Marsu. Nakon što se popeo skoro pola milje iznad podnožja planine, Curiositi je pronašao ove nabrane stijene koje su sačuvane u onome što je nazvano “Marker Band“ – tankom sloju tamne stijene koja se izdvaja od ostatka planine Šarp.
Ovaj sloj stijene je toliko tvrd da Curiositi nije uspio da izbuši uzorak iz njega uprkos nekoliko pokušaja. Nedaleko ispred Marker Banda, naučnici mogu da vide još jedan trag o istoriji Marsove drevne vode u dolini po imenu Gediz Vallis za koju se smatra da je erodirala mala rijeka. Naučnici sumnjaju da su se ovdje pojavila i vlažna klizišta, koja su na dno doline odnijela kamene gromade i krhotine veličine automobila.
Nedaleko od nabranih tekstura, NASA je otkrila da stijene napravljene od slojeva sugerišu da je Crvena planeta imala godišnja doba koja su se periodično mijenjala prenosi Metro
“Tragovi talasa, tokovi krhotina i ritmički slojevi govore nam da priča o mokrom do suvog na Marsu nije bila jednostavna. Marsova drevna klima je imala divnu složenost, slično Zemljinoj“, rekao je Vasavada.
Prošle godine, istraživači su pronašli jasne dokaze o 3,5 milijardi godina staroj obali debljine oko 900 metara, koja je pokrivala hiljade kvadratnih kilometara, koristeći topografske podatke. Utvrđeno je da kamenje koje je sakupio rover Kjurositi sadrži organski ugljenik koji je možda došao od buba koje su nekada lutale Marsom.