Jedna od bosanskoghercegovačkih kompanija namjenske industrije – Binas Bugojno već ima dogovorene poslove sa kompanijama iz zemalja članica Alijanse. Na posljednjem samitu NATO-a u Washingtonu, osim na Ukrajini, fokus članica Alijanse je bio i na jačanju odbrambenih kapaciteta.
Kako piše u saopštenju Alijanse, ruski ničim izazvan agresivni rat protiv Ukrajine i prelazak Rusije na ratnu ekonomiju pokazuju strateški značaj NATO odbrambene industrije.
– Ubrzaćemo rast odbrambenih industrijskih kapaciteta i proizvodnje širom Alijanse u skladu sa članovima 2. i 3. Vašingtonskog ugovora, nadovezujući se na ambicije Akcionog plana za proizvodnju, koji je dogovoren na samitu u Vilniusu 2023. Jačanje naše odbrambene industrije čini da smo sposobniji da blagovremeno ispunimo zahtjeve odbrambenih planova NATO-a i podupire našu neposrednu i trajnu podršku Ukrajini – piše u saopštenju.
Kako je navedeno, države članice su se obavezale da će zajedno kao saveznici raditi više na ulaganju u snažnu i sposobnu odbrambenu industriju.
Abaz Manđuka, v. d. direktora bugojanskog Binasa, kaže za Oslobođenje da je, što se tiče jačanja NATO odbrambenih snaga i vojne industrije u Evropi, činjenica da su NATO-države već podijelile ko će šta raditi od Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Rumunije, Bugarske i svih ostalih država koje su članice NATO-a.
– Mi u Bosni i Hercegovini, odnosno u Federaciji BiH, imamo procvat naše vojne industrije. Imamo dosta dobrih firmi koje bi mogle da se priključe i budu kooperanti tim firmama. Binas Bugojno već ima konekciju sa nekim američkim firmama koje su instalirane u Rumuniji. Imamo konekciju sa firmama iz Slovačke i iz Češke, tako da mi to već radimo – rekao je Mandžuka.
Dodao je da imamo firme koje su dobre kao što su Binas Bugojno, Bratstvo Novi Travnik, Igman Konjic…
– To su firme koje mogu da se bez problema konektuju na evropske kompanije, koje su već dobile podjelu posla i koje su dobile posao. Sve će zavisiti od naše države i našeg resornog ministarstva, koje bi moralo i trebalo pratiti tu konekciju i podržati naše firme. Bez podrške firmama našeg resornog ministarstva i Vlade, mi sigurno ne možemo dati puno. Nama treba politička podrška. Svim firmama koje sam nabrojao ne treba ekonomska podrška, jer mi praktički imamo dovoljno posla, a imamo i realizaciju koja se može nazvati pozitivnom. Imamo dosta pripremljenih projekata koje ćemo konektovati upravo sa državama koje su u NATO-a, koje su već dobile posao za vojnu proizvodnju, tako da možemo normalno raditi, da radimo – ističe Manđuka.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prvih šest mjeseci ove godine Bosna i Hercegovina je izvezla oružja i municije ukupne vrijednosti 146,9 miliona KM, što je za blizu 50 posto više nego u istom periodu prošle godine. Tada je vrijednost izvoza bila 99,8 miliona maraka.
– Činjenica je da taj izvoz raste iz godine u godinu i da je to dobra stvar. Sve će zavisiti, kažem opet, od Vlade Federacije, od našeg resornog ministarstva, koji prate našu vojnu industriju. Ukoliko nas podrže politički i ukoliko kažu mi stojimo iza vas za te i te projekte koje ste planirali i koji su već najavljeni iz evropskih zemalja, onda se možemo uhvatiti u taj koštac. Navešću jedan primjer. Vidite da je turski konstruktor dronova došao kod nas, da je bio kod ministra Konakovića i da se nalazi u BiH. I to je vjerovatno dio, da tako kažem, kolača koji bismo mogli ugrabiti mi u Bosni i Hercegovini, odnosno u Federaciji, ukoliko budemo pametni u svemu tome. Činjenica je i stojim iza toga da ova preduzeća koja sam nabrojao imaju šansu da naprave veliki bum – navodi Manđuka.
Napominje da je Binas raspisao javni konkurs za popunu 55 radnih mjesta u ovoj kompaniji, te da Binas ima korektnu saradnju sa svim ministrima koji daju potpise kad se vrši izvoz robe.
– I ministri iz Republike Srpske, i ministar Košarac i ministar Nešić, kao i svi ostali koji su u tom lancu, koji nam daju potpise, zaista korektno sarađuju s nama na nivou dobivanja dozvola. Nemamo nikakvih osporavanja sa bilo koje strane – zaključuje Manđuka.
