Kina je u prvoj polovini ove godine odobrila 15 gigavata (GW) novih kapaciteta za proizvodnju strije iz uglja i još 30 miliona tona kapaciteta za proizvodnju gvožđa na bazi uglja, uprkos padu potražnje za električnom energijom i čelikom tokom tog perioda, pokazuje jedno istraživanja objavljeno danas. Kina je odobrila između 26 i 33 milijarde dolara ulaganja u sektore energije iz uglja i čelika u prvih šest mjeseci 2022, što dovodi u rizik njene napore da ispuni ciljeve za smanjenje emisije ugljenika, navodi se u studiji kineskog Centra za istraživanje energije i čist vazduh (CREA) i organizacije Global Enerdži Monitor (GEM), prenosi Rojters.
“Mada bi povećanje proizvodnje uglja moglo da bude kratkoročno prilagođavanje politike, ono predstavlja rizik u pogledu dugoročnih klimatskih obaveza Kine“, rekao je Šinji Šen, istraživač CREA.
Kina je nove projekte na bazi uglja odobrila nakon što je talas nestašica struje paralisao veliki dio njene privrede prošle godine. Ali, umjesto da gradi više pogona na ugalj, Kina treba da napravi fleksibilniji elektroenergetski sistem i da poveća skladišne kapacitete kako bi pomogla distribuiranje struje tamo gdje je potrebna, navodi se u izvještaju CREA-GEM.
Kineska proizvodnja uglja u periodu januar-avgust ove godine dostigla je 2,93 milijarde tona, što je povećanje od 11 posto u odnosu na isti period 2021, nadoknadivši pad uvoza. Ova zemlja je, takođe, povećala godišnji proizvodni kapacitet svojih rudnika uglja za 490 miliona tona od prošle godine. Ukupan kapacitet proizvodnje električne energije u Kini dostigao je 2.466 gigavata od početka ove godine do kraja avgusta, što je za 8,0 odsto više nego u istom periodu lani.
Ovom povećanju su uglavnom doprinele nove solarne i vetroelektrane, pri čemu su ukupni solarni kapaciteti porasli za 27 procenata na 349,9 GW. Proizvodnja energije iz uglja je takođe porasla za oko 1,0 posto na 1.110 GW, prema zvaničnim podacima.
