U proteklih 15 dana u Bosni i Hercegovini propala su još 62 preduzeća. Prema najnovijim podacima iz sudskih registara, stečajni postupak za dvije nedjelje otvoren je za 30 preduzeća. Ovaj podatak otvorio je pitanje: Koliko dugo firme i preduzetnici mogu opstati i koliki je vijek trajanja domaćih privrednika?
Već nekoliko godina, Bosna i Hercegovina najgore je rangirana zemlja u regiji na listi Svjetske banke kojom se mjere uslovi i lakoća poslovanja. Da se situacija ne poboljšava pokazuje i podatak da je tokom dvije sedmice propalo više od 60 firmi.
“Upravo zbog tog ambijenta, koji nije stvoren da ljudi ostaju ovdje, da dolaze i iz okolnih zemalja, odavde ljudi idu, odlaze… Tenzije su jako prisutne i ljudi osjećaju nesigurnost”, ističe za BHRT Svetozar Mihajlović iz Privrednog vijeća Grada Bijeljina.
I za ekonomiste je stvar jasna – odlazak ljudi i visoki nameti pogubna su kombinacija i za mala i za velika preduzeća.
“Inflacija, situacija da se naplaćuje ljudima opterećenje na isplaćene plate toliko da ne mogu da povećaju plate, odvodi ljude u inostranstvo i dovodi do gašenja tih firmi”, naglašava za BHRT ekonomista Zoran Pavlović.
Poražavajuća je i činjenica da oni koji se odluče za otvaranje firme ili preduzetničkog obrta, za vrlo kratko vrijeme stavljaju ključ u bravu. S druge strane, ima i onih čiji posao traje dok traju subvencije dobijene za započinjanje posla. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u prošloj godini bilo je aktivno 98.180 preduzeća i preduzetnika. Uslove poslovanja u našoj zemlji možda najslikovitije pokazuje podatak da čak 74 odsto firmi spada u kategoriju mikro preduzeća, dok je udio velikih firmi samo 1 odsto.
