Dvadesetrogodišnji Dž.M. iz opštine Mališevo, na oko 50 kilometara od Prištine, završio je samo osnovnu školu. Trenutno nema posao, nije nastavio školovanje, niti ide na neku vrstu obuke.
“Imam zanat, ja sam keramičar, ali nema posla sa dobrim uslovima”, kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
“Radio sam u firmi 11 mjeseci i nisam dobio platu. Tako da sam razočaran sa ljudima. Radiš, radiš… kad dođe kraj mjeseca, ne daju ti platu”, priča dalje Dž.M.
Ne želi da govori o razlozima zbog kojih je prekinuo dalje školovanje. Oko dnevnih troškova mu, kako kaže, pomaže majka, koja prima penziju od oko 200 eura.
“Šta da radim? Sjedim kući… Teško je bez posla, pogotovo sada kada su cijene porasle”, kaže ovaj sagovornik RSE.
Na Kosovu je oko 100.000 građana starosti od 15 do 24 godine, koji se ne školuju, ne pohađaju neku vrstu obuke, niti su zaposleni. To pokazuju nedavno objavljeni podaci Agencije za statistiku Kosova. Podaci za prvi kvartal 2022. godine pokazuju da je od preko 1,2 miliona radno sposobnih građana, preko 380.000 zaposleno, preko 77.000 nezaposleno, dok je oko 750.000 neaktivno – što znači da nisu zaposleni, nisu prijavljeni da nisu nezaposleni, niti traže posao.
Prema Agenciji za statistiku Kosova, stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 16,6 odsto.
Rizik od društvenih problema
Artan (Krasniqi) Krasnići, sociolog sa Univerziteta u Prištini, u izjavi za RSE napominje da je zabrinjavajući broj građana koji ne radi, ne školuje se, niti pohađa neku vrstu obuke.
“I država i društvo su zadovoljni činjenicom da Kosovo ima veliki potencijal zbog mladih i kao da se mislilo da će taj potencijal sam pronaći svoj put… Bilo je vrlo malo politike i programa koji mogu da pomognu da taj potencijal dostigne viši nivo”, navodi Krasnići.
Kosovo čini uglavnom mlado stanovništvo, u prosjeku starosti 35 godina.
Sociolog Krasnići upozorava da u narednom periodu može doći do društvenih problema ukoliko se ne kreira odgovarajuća politika za mlade ljude, bez obzira da li se radi o programu zapošljavanja, obuke ili obrazovanja.
“Prvo će biti na teretu društva, porodice, a kasnije i države. Takođe, nije isključena mogućnost da ti mladi ljudi migriraju”, napominje Krasnići.
Trend migracije kosovskih građana, prema zvaničnim podacima, je u porastu. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, 2021. godini Kosovo je napustilo preko 42.000 građana. Tokom 2020. – kada je izbila pandemija korona virusa – sa Kosova je otišlo preko 8.000 građana. U 2019. oko 34.000, a u 2018. preko 28.000.
Profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prištini Behdžet Gadžići (Behxhet Gaxhiqi) smatra da bi bilo zabrinjavajuće da na Kosovu ima 10.000 mladih koji nisu aktivni, a kamoli 100. 000 – koliko ih zapravo ima. Ocjenjuje da bi centralne i lokalne vlasti trebale da izrade makar politiku za pružanje neke vrste obuke.
“Ova starosna grupa stanovništva je najvitalniji dio društva i ne treba dozvoliti da ostane u ovakvom stanju. Budućnost ovih mladih ljudi može biti bez perspektive, da zbog toga budu dio vladinih socijalnih šema sa minimalnim sredstvima za život”, kaže profesor Gadžići za RSE.
Kosovo, sa preko 1,7 miliona stanovnika, ima 15 socijalnih i penzionih šema, koje koristi preko 400.000 građana. Osim nezaposlenih građana koji se suočavaju sa egzistencijalnim problemima, socijalne šeme koriste i članovi porodica palih boraca, ratni veterani, stariji penzioneri itd.
Šta kažu ekonomski stručnjaci?
Stručnjak za ekonomska pitanja i bivši ministar trgovine i industrije, Ismet (Mulaj) Muljaj, ocjenuje da na Kosovu ima veliki broj neaktivnih osoba zbog neadekvatnih ponuda na polju obrazovanja ili obuke.
“Nisu (ponude) kvalitetne i u skladu sa tržištem rada”, zaključuje on.
Tržištu rada na Kosovu su, dodaje Muljaj, potrebni kuhari, konobari i radnici u proizvodnji.
“Tim mladim ljudima treba ponuditi obuke za ove struke, kako bi se pronašli na Kosovu. Naši mladi ljudi su obeshrabreni da traže posao, da se zaposle ili da idu na bilo kakvu obuku”, navodi on.
Kosovo se posljednjih godina suočava sa nedostatkom radne snage – posebno u privatnom sektoru. Na osnovu nekoliko istraživanja Radija Slobodna Evropa, ali i prema podacima Inspektorata za rad, građani se žale na niske plate, nepoštovanje radnog vremena, uskraćivanje odmora itd. Kao rezultat toga, mnogi poslodavci dovode radnike iz inostranstva.
Šta su vlasti uradile?
Na Kosovu je Agencija za zapošljavanje glavna institucija koja se bavi zapošljavanjem i stručnim osposobljavanjem. Ova agencija nudi obuku za preko 30 različitih profila zanimanja i to: moler, zidar, kuhar, pekar, poslovna administracija, frizer i drugo. Da bi neko mogao da ide na obuku, neophodno je da se registruje u Agenciji da je u potrazi za poslom, a potom isti mogu da se obučavaju za neko zanimanje u centrima za stručnu obuku.
U Zavodu za zapošljavanje Kosova prošle godine je registrovano preko 82.000 osoba koje su u potrazi za poslom. Kako bi se smanjila nezaposlenost kod mladih, Vlada Kosova je u februaru ove godine pokrenula platformu “superpuna” ili u prevodu “superposao”, namenjenoj osobama od 18 do 25 godina.
U ovom programu, Vlada Kosova subvencioniše poslodavce isplatom plata za radnike u periodu od šest mjeseci sa 264.000 evra. Poslodavac ima pravo i da radniku koji se više angažuje, poveća platu. Takođe, poslodavac nakon isteka šest mjeseci može da zaposli radnika na osnovu ugovora ali i da ga otpusti.
Cilj Vlade je da se u roku od godinu dana putem ove platforme zaposli preko 10.000 mladih. Takođe, stručne škole u Prištini su u školskoj 2022/2023. godini započele dualno obrazovanje, prema kome se nastava kombinuje sa praksom u nekom preduzeću.
Vlada Kosova je ranije za RSE navela da ova praksa može da podstakne mlade da svoju budućnost vide na Kosovu.
(Radio Slobodna Evropa)
