Posljednje odluke Evropskog vijeća hladan su tuš velikim očekivanjima. Bez reformi, za Bosnu i Hercegovinu nema pregovora. Još jednom je potvrđeno da u Evropskoj uniji nema razumijevanja za bh. politiku višeglasja, uslovljavanja i blokada. Istovremeno, šansa je pružena Ukrajini i Moldaviji, državama koje trenutno nemaju suverenitet. Jesu li to dvostruki aršini Evropske unije?
Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Moldavija, pred vratima Evropske unije. Skromne mogućnosti svima zajedničke. Ipak, potpuno različite pozicije. Ukrajina i Moldavija od jučer bliže Evropskoj uniji i korak ispred Bosne i Hercegovine. Godinu dana s kandidatskim statusom naša država je na istoj poziciji. Na evropskom putu i dalje samo s uslovima. Isto toliko na domaćem terenu Unija u fokusu. Set evropskih zakona, pa diplomatske ofanzive u Briselu i lobiranja. Evropskom vijeću nije bilo dovoljno da pregovaračko poglavlje s Bosnom i Hercegovinom otvori.
“Apsolutno geostrateška odluka – da se Ukrajini na taj način iskaže pomoć s obzirom na agresiju kojoj je izložena. S druge, pak, strane kod Bosne i Hercegovine bih rekao da postoji samo neka vrsta protivljenja nekoliko zemalja”, kaže za FTV politički analitičar Zoran Krešić.
“Ovo se treba shvatiti kao neku vrstu pritiska Evropskog vijeća na Bosnu i Hercegovinu da za sljedeća tri mjeseca uradi barem nešto, da se pomjeri s mrtve tačke od onoga što je dobila u zadatak”, ističe za FTV akademik Slavo Kukić.
Odluku pomalo nepravednom čini nekoliko neospornih činjenica. U Ukrajini je na snazi ratno stanje, Moldavija bez potpune kontrole nad teritorijom, a Bosna i Hercegovina je, barem u ovom decembarskom izboru, jedina suverena, slobodna država s jasnim i potpuno kontroliranim vanjskim granicama. Ipak, konkretna podrška Ukrajini, a Zapadnom Balkanu samo deklaracija. Neispunjene reforme Bosna i Hercegovina je platila još jednom propuštenom prilikom.
“Od Bosne i Hercegovine je za otvaranje pregovora očekivano puno više nego od Ukrajine i Moldavije. Zašto jučerašnja odluka nije dvostruki aršin – prosto zbg činjenice da od 14 prioriteta, ali prije svega od devet koraka Bosna i Hercegovina je po ocjeni Evropske komisije ispunila tek jedan”, kaže Adnan Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.
“Nemamo se mi prava buniti kad su u pitanju naše obaveze prema Evropskoj uniji, prema otvaranju pregovora. Ako se bunimo na način:
“Evo drugi su dobili, a mi nismo”, to je pristup koji sam po sebi nije sukladan evropskom sistemu vrijednosti”, naglašava za FTV Kukić.
Stoga, Bosni i Hercegovini ostaju reforme. Potvrđena obaveza lidera bez odlaganja za evropsku budućnost. I nada da će već u martu naredne godine biti korak bliže najvišem cilju države – Evropskoj uniji.
