Rastu prihodi od indirektnih poreza u Bosni i Hercegovini. Uprava za indirektno oporezivanje za šest mjeseci prikupila je 848 miliona maraka više nego u istom periodu prošle godine. Taj novac po utvrđenoj formi se dodjeljuje entitetima, no kako oni njime raspolažu?
Prihodi od indirektnih poreza u prvoj polovini ove godine iznosili su 4,7 milijardi KM. Veći su za 848 miliona ili za 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
“Do rasta prihoda je došlo po svim vrstama indirektnih poreza, dakle i na uvozne dadžbine. Tu, prije svega, mislim na carinu i uvozni PDV. Isto tako, po osnovu svih vrsta akciza, ali i na PDV u unutrašnjem prometu”, navodi portparol Uprave za indirektno oporezivanje Ratko Kovačević.
Taj novac entiteti su usmjerili prema stanovništvu. Tako tvrde entitetske vlasti. Isplaćuje se jednokratna pomoć od 100 KM. Povećane su, poručuju, i plate u javnom sektoru…
“Od ukupnog povećanja prihoda, najveći dio izdvojili su prema radnicima, to jest prema stanovništvu, 218 miliona, pored povećanja plata, penzija, boračkih dodataka i ovih jednokratnih naknada”, izjavila je ranije ovog mjeseca ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović.
“Federacija iz indirektnih poreza dobiva samo trećinu, ne možemo pokriti 100 posto socijalnih potreba. Pozivam da se svi udružimo u rješavanju problema, opštine i kantone, ali i poslodavce koje oslobađamo obaveza, a sebe prihoda, kako bi bez obaveze pomogli i zaposlene, njih oko 535.500. Bez obzira na pritiske i napade, mi kontinuirano provodimo ono što se očekuje od jedne vlade. Ovo nije politika”, kazao je premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić.
Neinovativna izborna politika – tako na budžete gledaju ekonomski analitičari. Mjere su, kažu, jednokratne i bez dugoročne vizije.
“To je nešto što je bezobrazno malo. Jer da su usvojili mere koje su bile predložene, svako domaćinstvo, svaka porodica bi imala 100 maraka manje troškova mesečno”, tvrdi ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
“Ne bi bilo tačno da kažemo da budžeti nisu darežljivi. Jesu, ali oni nisu ni socijalni ni razvojni. Oni su izborni, u smislu da se s tim budžetima uglavnom najviše pogoduje određenim kategorijama ali, napominjem, u kratkom roku”, navodi ekonomski analitičar Admir Čavalić.
U kratkom roku skočile su cijene proizvoda i usluga. Stopa inflacije u Bosni i Hercegovini je 14,4 odsto. Bilježi se najviša stopa u odnosu na zemlje regiona.
“Cijene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju u Bosni i Hercegovini porasle su u maju za 14,4 odsto u odnosu na maj prošle godine. Hrana i bezalkoholna pića u prosjeku su skuplji 22,7 odsto, stanovanje i režijski troškovi za 11,3 odsto, prevoz za 30,3 odsto”, zvanični su podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine.
Sindikalna potrošačka korpa za jun iznosi 2.640 maraka. Prosječna plata je 1.100 KM. Pokrivenost potrošačke korpe prosječnom platom je 40 odsto.
