Crna Gora je prije nekoliko dana postala prva zemlja u regionu koja je integrisana u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA). Naime, ovim će Crnoj Gori biti, između ostalog, omogućen lakši ekonomski rast, ali i jeftinije transakcije.
Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore, navela je da je aplikacija podnesena u rekordnom roku.
“U decembru 2023. godine, kada sam na sastanku sa generalnim direktorima pitala šta su ključni prioriteti na EU agendi, SEPA i novo zakonodavstvo bili su tek na horizontu. Aplikaciju smo planirali za decembar 2024, a regulatorna usklađivanja za naredne tri godine. Međutim, odlučili smo da ubrzamo sve: i aplikaciju smo podnijeli već u martu. Ovaj proces zahtijevao je ujedinjeni napor tima CBCG, ali i podršku svih učesnika – domaćih i međunarodnih”, istakla je Radovićeva.
Dodala je da su do sada bile visoke cijene transakcija koju su nudile evropske banke, između pet i 13 evra, uprkos usklađenom zakonodavstvu s EU.
“Nakon brojnih razgovora i prezentacije naših kapaciteta, uključujući podatke o našoj regulatornoj nezavisnosti i uspjehu u borbi protiv finansijskog kriminala, uspjeli smo da spustimo te cijene na nivo od nula do jedan euro po transakciji, najniže u regionu. Ovo je reforma koja ima direktan ekonomski efekat: naš model pokazuje da će BDP po glavi stanovnika rasti za 2.538 evra u narednih 10 godina zahvaljujući SEPA i TIPS reformama”, naglasila je Radovićeva.
Integrisanje Srbije i Albanije u SEPA sistem se očekuje takođe uskoro.
Koristi od ulaska u SEPA i izgradnje potrebne infrastrukture, uz postizanje interoperabilnosti sa platnim infrastrukturama EU, između ostalog, mjerljive su u vidu smanjenja naknada za prekogranična plaćanja, boljeg povezivanja sa dijasporom, smanjenja neformalnih novčanih tokova, privlačenja stranih investicija, te potencijalnog rasta tržišta kapitala.
Ali gdje je tu Bosna i Hercegovina?
Jasmina Selimović, guvernerka Centralne banke BiH, upozorila je na nespremnost zemlje za uvođenje SEPA mehanizma zbog neusaglašenog zakonodavstva.
“Iskreno, ne dijelim optimizam nekih kolega. Inflacija nas tek očekuje, a mogućnosti Centralne banke da je suzbije su vrlo ograničene. U Bosni i Hercegovini su naši instrumenti jako ograničeni. Iskreno, nisam sigurna da bi samo povećanje stope obavezne rezerve bilo od pomoći. Potreban je pažljivo usklađen paket instrumenata i mjera da bismo prebrodili izazove pred nama”, rekla je Selimovićeva.
Ono što je takođe važno jeste da BiH sa državama koja su u članstvu SEPA ima oko 80 odsto ukupne spoljnotrgovinske saradnje, dok većina dijaspore koja doznakama generiše oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda živi u državama SEPA.
Ekonomista Igor Gavran smatra da je ulazak u ovaj sistem pozitivan i za privredu i za građane, jer podrazumijeva značajne uštede i novca i vremena, ali da nije dovoljan za ekonomski rast.
“Sigurno pomaže, ali ne treba ni pretjerivati da će odjednom drastično skočiti BDP zbog toga. Kada je riječ o BiH, također je to jednako jako važno i korisno, ne samo za nas u BiH, nego i za bh. dijasporu koja šalje novac svojih rodbini i tako neće morati značajan dio novca ostavljati bankama za proviziju. Mislim da bez obzira na rasulo u vladajućim strukturama u BiH ova konkretna mjera ne bi trebalo da bude biti problem, osim ako bi npr. podrazumijevala neke obaveze usklađivanja sa EU sankcijama prema Ruskoj Federaciji i drugim državama, koje bi onemogućavale transakcije i našim subjektima, iako ih sami ne uvodimo. Tako nešto bi, recimo, moglo ugroziti ionako otežanu ekonomsku saradnju i trgovinu s Ruskom Federacijom i ostalim državama koje bi mogle biti meta sankcija, a s kojima mi imamo saradnju i trgovinu. U svakom slučaju, nadam se da negativnih strana nema i da ćemo zbog toga uskoro i mi moći iskoristiti pozitivne strane pristupanjem ovom sistemu”, naglasio je Gavran za “Nezavisne novine”.
