Evropom kruži novi non-paper. Članicama Unije poslala ga je Francuska, a u njemu se iznosi ideja o stvaranju “Evropske političke zajednice”. U ovom dokumentu, u koji je uvid imao zagrebački Jutarnji list, navodi se da Francuska želi stvaranje jednog sveobuhvatnog evropskog političkog foruma koji ne bi bio zamjena za Evropsku uniju, Vijeće Evrope i Organizaciju za evropsku sigurnost i saradnju, ali bi omogućio izgradnju zajednice koja bi okupljala sve evropske države, bez obzira na njihov status u Uniji ili odnose s njom.
U najnovijem non-paperu francuskog predsjednika Emmanuela Macrona navodi se da bi „Evropska politička zajednica“ imala format “blage pravne strukture” s ovlaštenjima donošenja odluka, ali uz poštivanje autonomije Evropske unije u odlučivanju. U dokumentu stoji i da će stvaranje ove zajednice pomoći, a ne spriječiti integraciju u Uniju za one države koje to žele. Politički analitičari su skeptični prema ovoj tvrdnji, naročito ako se ima u vidu raniji Macronov skepticizam prema daljem širenju Unije. Smatraju da smo još dalje od Evrope.
– Svi naglašavaju da to nije zamjena za članstvo u EU. A šta je onda drugo, ako nije zamjena? Mislim da bi morali pokazati više poštovanja prema državama, a i građanima zapadnog Balkana, čelnici EU i da definitivno kažu da li su za politički proces, odnosno proces proširenja, smatra direktor Međunarodnog instituta IFIMES Zijad Bećirović.
– Klasterski pristup koji je Macron lansirao u stvari otežava pristup, jer su strožiji uslovi iako na prvi pogled izgleda vrlo privlačno zbog povećanih fondova. Tako da će ova “Evropska politička zajednica” nastojati da održi zemlje u procesu proširenja EU, ali će do članstva biti jako teško, mišljenja je Miloš Šolaja iz Centra za međunarodne odnose Banjaluka.
Slično misli i bivši glavni pregovarač Bosne i Hercegovine sa EU, diplomata Igor Davidović, koji smatra da bi, imajući u vidu novonastalu trenutnu geopolitičku situaciju, minimalan ustupak Evrope, koji ju skoro ništa ne bi koštao, bio davanje kandidatskog statusa BiH.
– Tražiti nekakvo grupisanje Bosne i Hercegovine bez dodjele bilo kakvog benefita, bez bilo kakve koristi nego samo asocijacije na, eto da kažem, onu sveščicu od 14 uslova, je besmisleno. Da bi smo se na neki način i mi ovdje konsolidovali i na unutrašnjem planu o nečemu dogovorili valja da nešto i od EU dobijemo što će nas u stvarnosti, makar simbolično, za jedan korak približiti onome što narodi u ovoj zemlji još uvijek ipak žele. Članstvu u EU, kaže Davidović.
U izjavi za BHT bivši predsjednik Srbije Boris Tadić, koji učestvuje u radu 9. Globalnоg Baku Foruma u glavnom gradu Azerbejdžana, kazao je da Unija još ne zna šta će sa Balkanom koji je za nju, nažalost, potencijalni faktor nestabilnosti.
– U EU ne postoji koherentan stav o proširenju. Ne postoji ni među građanima EU. I ona više nije što je bila. Bojim se da se ona udaljava brže nego što joj se mi približavamo. To nije samo naša greška. Nekada jeste, ali vrlo naivni ljudi misle da je samo naša greška, smatra Tadić.
Bez obzira da li nas Unija želi ili ne u svom društvu, u Bosni i Hercegovini deklarativno su svi za Evropu. U praksi, stvari su malo drugačije.
– Hoću da budem potpunom okrutan u demaskiranju tih lažnih evropskih politika od strane vladajućih političkih stranaka koje su dominantno predvođene sa tri elite, SNSD-om, SDA, HDZ-om, koje tri godine ništa nisu uradile na evropskom putu BiH. Unutar BiH moramo da mijenjamo naše modele ponašanja, koji su potpuno suprotni evropskim vrijednostima, jasan je član Komisije za evropske integracije u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Branislav Borenović.
Francuski non-paper trebao bi biti jedna od ključnih tema Evropskog vijeća koje se sastaje krajem sljedeće sedmice, kada bi, kako se najavljuje, kandidatski status trebala dobiti Ukrajina.
