Prema podacima koje je objavio evropski zavod za statistiku Eurostat, bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine po stanovniku u prošloj godini bio je čak 65 posto ispod prosjeka Evropske unije. Ništa bolje nije ni po pitanju stvarne individualne potrošnje naših građana koja je takođe daleko od evropske. Precizno rečeno, 58 posto je ispod prosjeka Evropske unije. Zaostajemo i za regionom. Gore je, kaže Eurostat, samo u Albaniji. Ipak, nismo u svemu na začelju. Kada je riječ o korupciji, držimo ubjedljivo prvo mjesto.
Kada je u pitanju BDP po glavi stanovnika bez konkurencije je Luksemburg, koji ima dva i po puta jači bilans od prosjeka Evropske unije. Iznad prosjeka je i Irska, a slijede je Danska, Holandija, Austrija, Švedska i Belgija. Za prosjekom Unije kaskaju i zemlje regije, ali osim Albanije, znatno manje od nas.
„Najbolja u regiji je Slovenija čiji BDP je svega 10 odsto ispod prosjeka Evropske Unije. BDP Hrvatske je 30, Crne Gore 50, Srbije 56 i Sjeverne Makedonije 58 odsto ispod evropskog prosjeka“.
Građani se uglavnom slažu sa evropskom statistikom. Smatraju da su brojke možda još poraznije po nas, ali i da ima i onih čiji je standard znatno iznad evropskog prosjeka.
U Udruženju za zaštitu potrošača „Don“ smatraju da se kod nas živi i lošije nego što kažu podaci Eurostata, jer je prosječna plata manja nego što je iskazuje naša statistika, a pri tom mnoge stvari, pa čak i brojne životne namirnice, u BiH su skuplje nego u Evropi.
„Ako posmatramo samo našu potrošačku korpu koja je već prešla cifru od 2.500 maraka, a naša prosječna plata je negdje, kažu, oko hiljadu maraka, kakav je to pokazatelj?! Šta mi sa tom hiljadom možemo da platimo iz potrošačke korpe koja ima tu cifru? Mislim da je to pokazatelj kakvo je stvarno i realno stanje u našoj zemlji“, kaže za BHT Murisa Marić, direktor Udruženja za zaštitu potrošača „Don“ Prijedor.
Bez stranih investicija malo koja zemlja može ići naprijed. A u državu poput naše, sa najvećim indeksom percepcije korupcije u Evropi, osim ratom zahvaćenih Rusije i Ukrajine, teško da će doći ozbiljan investitor. Ovakav ambijent privlači uglavnom sumnjive biznismene. U Transparensi internešnalu nemaju dileme ko je najodgovorniji za ovakvo stanje.
„Glavni krivac za ovakvo stanje je pravosuđe koje bi trebalo da bude ona posljednja brana. Odnosno pravosuđe bi trebalo da se uhvati u koštac sa ovom pojavom, a na žalost vidimo da je postalo sam izvor problema, odnosno da se naša vlast, a samim tim i pravosuđe, ne može izboriti ni sa korupcijom u svojim redovima“, kaže za BHT Damjan Ožegović, “Transparency international” BiH.
Uprkos lošim ekonomskim pokazateljima, bh. ekonomija godinama opstaje zahvaljujući doznakama iz inostranstva. O jačanju realnog sektora, koji jedino stvara novu vrijednost i diže ekonomiju, niko i ne razmišlja.
“Razvoj ekonomije i privrede bilo koje zemlje traži strategiju, strategiju koja je bazirana na sirovinama, resursima, na prednostima u odnosu na komšije, na druge zemlje. O tome se kod nas više ne vode računa. Bez fokusa na ekonomski rast, razvoj, nema budućnosti BiH, a da bude iole bolja“, kaže za BHT ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
A u međuvremenu, cijene svega nastavljaju svakodnevno da se povećavaju, uz prešutnu saglasnost bh. vlasti koje su se opredijelile za taktiku veće cijene veći prihodi za državu. Drugi plan političara za rast domaće ekonomije, koji se takođe uspješno provodi, jeste da se brojnoj dijaspori po Evropi i svijetu pridruži priličan broj naših građana i da svi oni zajedno šalju novac onima koji su ostali da žive u Bosni i Hercegovini.
