Umjesto da čitaju riječi ispisane na papiru, novinari i novinarke banjalučkih medija imali su priliku da poslušaju fascinantne priče “živih knjiga” u Kući ljudskih prava u organizaciji Helsinškog parlamenta građana Banjaluka. Kako kažu iz ove nevladine organizacije, živa biblioteka predstavlja zanimljiv i empatičan način za prevazilaženje predrasuda i jače povezanje ljudi, a sam koncept potiče iz Danske, gdje se taj metod zvanično koristi u školama.
Potvrdila je to za “Nezavisne novine” Bojana Ilić, projektna koordinatorka u Helsinškom parlamentu građana, koja je istakla da ovaj projekat upravo ima za cilj da pokaže da svako u nama nosi neku posebnu životnu priču.
“Dijeleći tu priču jedni sa drugima zapravo razbijamo predrasude, stereotipe i izgrađujemo mir. Sa tom idejom željeli smo da koncept žive biblioteke pokrenemo i kod nas, a za sada smo zaista imali mnogo živih biblioteka i za mlade, ali i za različite grupacije ljudi. Povratne informacije su izuzetno pozitivne i uvijek nam govore da su iznenađeni i da su dobili mnogo više nego što su očekivali. Tim povodom okupili smo se u Kući ljudskih prava da širimo taj metod i da zapravo kažemo ono što je i ideja same te priče, da se ne sudi o knjizi po koricama”, kaže Ilićeva i dodaje da su novinari imali priliku da poslušaju četiri žive knjige.
“Naše žive knjige bili su Selma iz Maglaja, djevojka sa invaliditetom, zatim Maja iz Banjaluke, djevojka koja je preboljela jednu vrlo tešku bolest, kao i dvojica aktivista Adi i Nedim iz organizacije ‘Karton revolucija’. I oni imaju specifične priče, jedan nalazi svoj put kroz život, a drugi na sličan način, ali kroz sjećanje na oca koji je nakon rata hodao uz pomoć štaka. Slušaoci ili čitaoci su bili predstavnici medija i mi bismo voljeli više ovakvih interakcija, jer je ovaj metod jako nepoznat i zaista mislimo da se njime može doći do one srži čovjekove duše i srca od čega sve dalje potiče. Razvijajući tu empatiju trudimo se i nadamo da ćemo uspjeti širiti ovu metodu i na neki način doprijeti do što većeg broja ljudi”, kaže Ilićeva.
Jedna od živih knjiga bila je i dvadesetčetvorogodišnja Maja Antonić, rodom iz Ribnika, apsolventkinja germanistike, koja u razgovoru za “Nezavisne novine” kaže da, pored studiranja, učestvuje na mnogobrojnim projektima, radi za njemačku izdavačku kuću, a aktivna je i na društvenim mrežama.
“Živa biblioteka je nešto što je za mene mnogo značajno, a možda čak i moj najdraži projekat. Meni je ovo bio prvi put da imam priliku da radim sa novinarima, i da nas novinari slušaju, a i drago mi je jer znam da će se potruditi da priča o ovom konceptu žive biblioteke dođe do što većeg broja ljudi. Ove priče koje žive knjige pričaju definitivno mogu da poduče mlađe, ali i starije generacije”, kaže Antonićeva.
Dodaje da njena knjiga nosi naziv “Stres, hormoni, potiskivanje i rak” i, kako je istakla, bolest na vrata nikada ne dolazi tek tako.
“Tog trenutka kada se meni bolest javila, ja sam apsolutno znala da nije riječ samo o bolesti već da je to bio događaj od prije par godina koji se meni desio, a vezan je za porodične odnose i tada sam shvatila da je karcinom tu da meni da životno bitne lekcije i da me nauči kako ja da djelujem u takvim situacijama i kako da se zauzmem za sebe. S druge strane, ja sam odlučila da ću karcinomu u znak zahvalnosti pokazati život koji će biti malo drugačiji od običnog bolničkog kreveta i pogleda kroz bolnički prozor”, objašnjava Maja i sa osmijehom dodaje da je rak ostao iza nje, kao i da je poslije karcinoma odlučila da sve prilagodi sebi.
“Rak i ja smo krenuli sa druženjem 20. marta 2023. godine, a završili smo naše druženje 21. marta ove godine. Tako da sada kao samostalni putnik imam u planu da što više putujem, uživam u životu i širim ovu priču, da ljudi nauče kako da posmatraju određene stvari i situacije koje im se dešavaju u životu. Plan je i u budućnosti da učestvujem u projektu žive biblioteke, jer mi ona nadomještava da ispričam dio priče koji mi je neophodan u nekakvom smislu razgovora”, zaključila je Maja.
Iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka istakli su da se ovaj projekat implementira u partnerstvu sa Fondacijom “Heinrich Bӧll”, a napomenuli su da će nastaviti predstavljanje ovog koncepta kontinuirano za predstavnike/ce medija i u narednom periodu.
(Nezavisne)
